Apsolutno se slažem sa stavom, mislim da neki novi DOS neće uspeti dok se ne polože računi za fijasko starog, a za to je prekasno niti ima ko to da uradi. Ova ideja da cela opozicija bude u jednm savezu protiv Vučića je neozbiljna. Tako se neće izvesti na izbore apstinenti-jedina sila koja može rešti ovaj haos, a koji jesu u apstinenciji upravo zbog tih koji hoće da se udruže. To je uostalom već dokazano na par proteklih izbora gde su “stare” politike samo gubile i skoro potpuno nestale. udruživanjem će možda preći cenzus ali neće rešiti problem.
Ponašanje većine opozicionih stranaka u skupštini je jasan dokaz da je udruživanje neiskreno, oni time što se u skupštini brinu samo za promociju svoje grupe i prepotentno se ponašaju dokazuju da tu nema iskrenosti i brige o opštim interesima građana niti ozbiljne zabrinutosti za situaciju. Izgledaju neubedljivo, sebično i cinično. Jednostavno je, da su iskreni svi oni stari kadrovi koji su zaslužni za ovaj haos, oni bi se povukli i ostavili mesta za nove.
Ko može npr. poverovati da će neko poput Đilasa da ozbiljno bilo šta promeni ako osvoji vlast, da goni krivično nekog zbog malverzacija, da očisti javnu sferu od kriminala, korupcije, da sredi sudstvo, medije, da izvrši lustraciju, da se obračuna sa onima koji se pod okriljem politike i kojekavih pokreta i stranaka bave svim i svačim samo ne politikom… U to niko neće poverovati. Apstineti duboko veruju da će on takve zaštiti i nastaviti biznis kao da se ništa nije desilo. Zato je taj savez besmislen, bez obzira što je jasno da bi sa Đilasom generalno bilo nešto bolje.
Po meni treba ići u dve kolone, u jednoj koloni moraju biti novi pokreti, male stranke i udruženja, manjine i nekompromitovani ljudi sa sličnim programima, nešto slično što je provejavalo kod DJB, tako se neće dobiti veliki procenat, ali bi sigurno prešli cenzus i bili jezičak na vagi sa dobrim perspektivama kao što je DJB i bio u početku.
Svi grdno greše što se trude da zadrže tzv “nacionalizam” u svom programu(zapravo ne radi se o nacionalizmu već samo o vešto upakovanoj demagogiji, pravi nacionalizam je danas kod onih koji od Srbije žele da naprave demokratsku zemlju sa iskrenim poštovanjem svih etničkih i manjinskih grupacija.), ti koji na izbore izlaze iz takvih “nacionalističkih” pobuda imaju toliko široku ponudu danas da ionako već izlaze tj. nema ih značajno među apstinetima, ne vredi im se više obraćati, iluzorno je da će DJB ili Dveri preobratiti Šešeljeve glasače ili glasače SPS-A, DSS-a i sl.
Koalicija DJB-Dveri je to dokazala, na jedan skup način jer inače ne bi tako trijumfalno propali na poslednjim izborima. Igranje na kartu nekompromitovanog i poštenog ali sa nacionalističkim predznakom očigledno nije uspelo.
Ovde je “caka” u tome kako se predstaviti apstinentima i ubediti ih da će se pridržavati programa i obećanja kada se dođe na vlast, dakle u kvalitetu ne u kvantitetu.
Problem srpskih birača je velika naivnost s jedne strane(imaju nerealna perfekcionistička očekivanja) i još uvek nerazumevanje demokratije s duge strane(promene se dešavaju postepeno, te da bi bi bile što vidljivije treba što češće menjati vlast, a to znači neprekidno velika izlaznost bez obzira na ponudu, glasanjem za “manje zlo”, u više uzastopnih koraka “zlo” će u svakom izbornom krugu postajati manje da će praktično nestati…naši birači međutim neprestano očekuju”mesiju” i rešenje u jednom koraku-zaostavštia apsolutizma u kojem smo kroz celu istoriju živeli).
Morate više razmišljati o apstinetima, ovi koji sada izlaze na glasanje če sigurno menjati stavove ako imaju zbog čega ali oni nisu ciljna grupa Pokreta centra. Treba se mnogo više obraćati i inostranstvu i privoleti obrazovane koji su izbegli da se aktivno uključe kroz programsku i finansijsku podršku. To je druga značajna pozitivna sila, ali je tu velika inercija, i treba biti ubedljiv i krajnje iskren, jer je njih teško ubetii u tako nešto obzirom da su ih sve vlasti unazad 50 god. samo obmanjivale.

Više tekstova na satu o temama koje se na velikim “medijima” izbegavaju, poput analize rada vlasti na lokalu slučajevi koripcije, pronevere, kriminal, zloupotrebe, manjine i njihovi problemi više analiza situacije i sl…znam da nije jednostavno ali objavljujete veoma malo tekstova, mada su kvalitetniji nego na drugim sličnim mestima.

Do pobede se stiže u dva koraka.
Prvi je: Veliki opozicioni Savez gde bi išle SVE opozicione stranke: DJB, Pokret centra, DS, Nova stranka, SDS, Narodna stranka, PSG, Dveri, Zdrava Srbija, Levica Srbije, Nova Srbija, Pokret za preokret, eventualno DSS ako bi želeli.Plus neka manjinska stranka.I sve građanske inicijative i slične organizacije, npr. Ne davimo Beograd, oni Zeleni ili kako se već zovu.Jer je svaki glas bitan.Namerno izostavljam LDP, LSV, SRS.Mislim možete da ih pitate ali jasno je da neće pristati, oni će radije uz Vučića.
Tako udruženi pobedili bi Vučića, ali u kampanji treba jasno reći glasačima da je to tek prvi korak, a onda sledi drugi:
Da se ne bi ponovila greška DOS-a, ova(pretpostavimo) pobednička koalicija ne bi ostala na vlasti duže od 6 meseci.Za tih 6 meseci jedino što bi ta prelazna, šestomesečna vlast uradila je lustracija SNS, SPS i ostalih štetočina sadašnje vlasti, sređivanje biračkih spiskova, oslobađanje medija.Sve ostale teme zamrznuti.Zamrzavanje EU integracija, dijaloga o Kosovu, ekonomskih reformi itd.Jer sve to neće biti moguće sa toliko suprotstavljenim strankama, desnica, levica, centar, stari kompromitovani ljudi i novi neukaljani… Jasno reći biračima da je zabluda da bi išta od toga moglo da se sprovede.Dakle, šest meseci paralize države(znam, ali mora se tako, drugačije ne može) a nakon šest meseci – novi izbori.Bez SNS i ostalih lustriranih, sa sređenim biračkim spiskovima, sa slobodnim medijima gde će svi biti podjednako zastupljeni.I na tim izborima svako za sebe pa onda nudite svoja rešenja i programe.U takvim uslovima, građani će lakše izabrati pravilno, neće biti problem da se neki Saša Janković ili Saša Radulović pojave na RTS-u, neće izostajati dueli itd.Takođe niko ne mora da zapuši nos prilikom glasanja jer pobedom velikog opozicionog saveza suštinski niko neće dobiti izvršnu vlast.Naravno postavićete premijera i ministre čisto formalno ali izvršnu vlast dobija onaj ko pobedi na onim drugim izborima, održanim šest meseci kasnije pod znatno regularnijim uslovima.
Ovo je moj predlog koji sam predstavio i DJB-u.Razmotrite sa ostatkom opozicije.Milsim da bi se sa ovim složila svaka istinska opoziciona stranka i da im je svima u interesu ovakva strategija.Biće komplikovano, pre svega objasniti biračima celu dugoročnu strategiju ali to je nažalost jedini način.SNS se do sada saplitao jedino kad je opozicija bila ujedinjena – pomoć Dverima za cenzus 2016., zajednička borba protiv otimanja niškog aerodroma itd.Naučite nešto iz toga.Narod je u tim situacijama stajao uz vas.Narod želi novo veliko ujedinjavanje.Uslovi i principi su gore navedeni.A sad pokret i srećno! SNS protiv ove strategije ne može, budite sigurni! Pozdrav i svako dobro.