Зло се злом храни. Не једе оно добро – добро му не прија. Опоро је и храпаво. Зло нема ензиме да свари добро. Отуда и истина да се зло једино добрим победити може.

Много је зла у српској политици. Семе тог зла, посејано на VIII седници, изникло је на веома плодним мицелијуму непрепознатом као комплекс нације. Тај комплекс у лице речен народу још 1988. до дан данас није ишчезао. Мали смо, јадни, згажени, повређени, нападнути, без пријатеља, али поносни. Сви нас мрзе, па зашто онда не би и ми мрзели све?

И уместо да разговарамо, ми смо ратовали, подгревали мржњу, преносили са генерације на генерацију. Године су пролазиле, а ми, не да се нисмо мењали – ми смо тонули још дубље. Са сваким центиметром потонућа делић доброг је одлазио од нас и из нас.

На изборима смо бирали оне који о мржњи говоре похвално. Оне којима је мржња саставни део свакодневице. И они су побеђивали говорећи јавно како мрзе оне друге. Данас имамо такву власт. Власт саткану од зла и мржње. Послушајте неострашћено барем једном нашег председника. Он и даље мрзи – мрзи све који нису он.

Није ни чудо ако јуче читамо шта пише његова политичка учитељица Вјерица Радета, а она каже: “Читам умрла Хатиџа Мехметовић из удружења бизнисменки Сребренице. Ко ли ће је сахранити. Муж или синови?!”, те се питамо: има ли та мржња границе? Моралне? Етичке? Људске?

Покрет Центра неће сејати то семе. Неће куповати гласове говором мржње и осудиће такав говор увек, а подржати говор толеранције, доброте и племенитости јер не постоји та мржња која може да поједе добро. А добро се добрим храни.

Владан Ћосић
Покрет Центра – Шабац