Пре 23 године из Хрватске је протерано више од 200.000 цивила српске националности, а њихова имовина већином спаљена. Полиција и војска су у акцији коју су назвали “Олуја”, а која се одиграла у периоду од 04. до 08. августа 1995. године, убиле готово 2000 људи. Хашки трибунал је утврдио да је то био злочиначки подухват, али учиниоцима се није судило и они до данас нису кажњени. Прогон Хрвата из Крајине 1991. године није и не може бити оправдање да се на злочин одговара злочином.

Последице рата на простору бивше СФРЈ и данас се осећају. Да би друштво кренуло напред мора доћи до истинског помирења. Истинско помирење мора почети престанком негирања злочина и величања злочинаца у националне хероје. Убијање деце, жена, стараца, цивила није херојски, већ злочиначки подухват и као такав мора бити осуђен, како у земљи која је на такав злочин жмурила, тако и у окружењу и међународној заједници. Ако истински желимо мир то је пут.

Оно што земље некадашње СФРЈ чини погоднима за стварање ратнохушкачких атмосфера с времена на време је управо однос који те земље имају према злочинцима са којима и данас живе. Негирање злочина може несмотрено довести до његовог понављања и посредног оправдавања неког новог злочина.

Одговорна и цивилизована друштва злочинце кажњавају, а жртвама злочина одају дужно поштовање и обештећење.

У једној од најтежих година за даљи развој и напредак Србије позивамо власти у земљи и у окружењу да се понашају одговорно, да уче из блиске прошлости и да воде одговорну политику у којој су животи људи испред свега.

      Покрет центра

4. август 2018. године