“Provetravanje” pravosuđa

PRAVOSUĐE

“Naime, i nakon što se Srbija upustila u prilagođavanje evropskim ekonomskim standardima, 44% sudija navelo je da su u svom radu doživeli pritisak sračunat sa ciljem donošenja određene odluke.
Bilo je planirano da od svih nešto manje od 2.800 sudija učestvuje u anketi, a da je učestvovalo oko 60%, govori o tome da su oklevali, da su imali strah… To su govorili anketarima – da ne veruju u anonimnost ankete i da u stvari strahuju za svoj položaj, pa su zbog taoga najčešće odbijali da daju odgovore. Već taj podatak govori da se samo sudstvo ne oseća nezavisno.” (Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije)

Kada u državi ne postoji pravosuđe urušava se sistem i ne postoji uređena država. Priče da se sudije i tužioci plaše, da se na njih vrši pritisak, za mene označavaju saučesništvo u rušenju sistema. Zar pravosuđe nije samostalni, treći nezavisni stub vlasti države? Jeste, ali u normalnim državama. Srbija već odavno ne spada u tu kategoriju normalnih, na našu veliku žalost. Svi koji identifikuju mesta slabosti u pravosuđu i ne učine ništa da se to otkloni, treba da snose odgovornost za nefunkcionisanje države, kao i oni koji tu slabost održavaju u životu.

Kako sada stvari stoje, trebaće nam godine i godine da se oslobodimo politički podobnih i nesposobnih ljudi iz pravosuđa. Trebaće nam prave reforme, suštinske, efikasne, primenljive. Reforme koje će građanima pružiti sudsku zaštitu kada god im bude bila potrebna.

Treba nam jedno veliko provetravanje pravosuđa. Svi poznajemo bar deset nesposobnih sudija i tužilaca – a nigde ne smemo to da kažemo. Strah vlada Srbijom. Strah paralizuje građane kojima je potrebna sudska zaštita na isti način kao što paralizuje sudije koju tu zaštitu treba da im pruže. Kada to sve uspemo da sagledamo kao našu realnost, shvatićemo da su saučesnici u obesmišljavanju pravosuđa jedno drugom pružili ruke i zaigrali kolo zajedno, na muziku koju izvršna vlast bira.
Mnogi govore da treba biti strpljiv i da će sve to, što nam država radi, doći na naplatu. Kome? Njima? Ili nama? Imamo li vremena?

Naše strpljenje niti pomaže niti odmaže. Naše strpljenje je besmisleno i nema nikakvog uticaja na sistem koji se urušava. Strpljenje je pasivno stanje kao i nereagovanje, tolerisanje, i duboko guranje glave u pesak, sa nadom da nas nakaradnost pravosuđa neće dotaći. Duboko sam svesna svoje uloge taoca u bezumlju koje je oko mene.

Slažem se sa mnogim mišljenjima o sunovratu pravosuđa. Slažem se da neke sudije a i tužioci imaju iskustvo na nivou nezainteresovanog studenta prve godine pravnog fakulteta. No, suština njihove nesposobnosti nije samo neznanje, nego i prihvatanje neprofesionalnog i nedostojnog ponašanja koje im omogućava da obavljaju jednu od najvažnijih funkcija društva. Spremnošću da se pravdom igra, mešetari, da se ona kupuje i naručuje, pravosuđe se pretvara u najobičniju krčmu. Sudije i tužioce pretvara u stalne, pijane i neuračunljive goste, koji odlučuju ko će, šta će i koliko će piti i jesti u prljavoj, nikada provetrenoj kafani čiji je vlasnik izvršna vlast. Ovako ogorčena želim da vam skrenem pažnju da ćete pravdu retko ili nikada pronaći u sudovima i da nam je neophodno jedno dobro provetravanje pravosuđa.
Nemojte se zavaravati da vam nefunkcionisanje pravosuđa ne utiče na život. Veza između normalnosti načina na koji treba da živimo u ovoj zemlji i nenormalnosti sistema, nije tako nevidljiva. Malo promišljanja o neraskidivim vezama između banalnih stvari i nefunkcionisanja pravosuđa dovešće vas do saznanja da sve vaše aktivnosti, potrebe i prava zavise od normalnog ustrojstva države.

Šta želim da kažem: vaše stojanje u redovima, vaša nezaposlenost, vaša zaposlenost, vaš bankovni račun, vaš privatni posao, vaše mesto za parking, vaš godišnji odmor, školovanje vaše dece, vaše bavljenje poljoprivredom, vaše lečenje, vaše pravo da živite u zdravoj i uređenoj sredini, vaš strah od politike, vaš strah od kriminalaca, vaš strah od kojekavih šaltera i još hiljadu stvari koje čine vaš život, zavisi od postojanja mogućnosti da svako svoje pravo zaštitite pred sudom. Pravdu nikada i nigde ne smete ostvarivati srazmerno novcu koji posedujete i raznoraznim uslugama koje ste u mogućnosti da nekom pružite.

Sudije i tužioce mora birati struka na osnovu rezultata i dostojnosti za obavljanje ove funkcije. Dostojnost mora biti kategorija koja je neodvojiva od morala i visoke profesionalnosti, ali jasno odvojena od političkog , kriminogenog i materijalno-moćnog tajkunskog sloja društva. Nijedna institucija u državnom sistemu ne sme biti uzurpirana od strane onih koji tu instituciju predstavljaju.

Samo nezavisno pravosuđe, jasno razgraničeno od izvršne vlasti, može sebe očistiti od loših, nemoralnih i korumpiranih sudija i tužilaca. Samo nezavisno pravosuđe svakom građaninu, bez razlike, pruža zaštitu koju mu zakonom pripada. I samo u nezavisnom pravosuđu “pravdu dele” dostojne sudije.
Justicija će nam se vratiti u sudove tek kada nedostojne sudije iz njih iziđu.

Zorica Damjanović
Diplomirana pravnica
Pokrajinska poslanica

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

− 1 = 7