Процене су да је удео сиве економије у Србији око 30 одсто БДП-а, или по слободној процедни око 12 милијарди евра. Приход којег се држава одриче преко неузимања пореза и доприноса износи преко 1.2 милијарде евра. По том основу Србија се налази на врху европске и светске лествице. Све владе, од 1990. мантрале су о томе небројено пута, али ни једна мантра није дала значајнијег резултата. Разлог томе је немање политичке воље и неспособност претходних министара финансија да пронађу модус по коме би легално пословање било довољно исплативо свим привредним субјектима.

Смањење намета на привреду, увођење прогресивних стопа и метода опорезивања (где би профитабилнијие гране плаћале више, а оне са ниском стопом остатка мање), смањење стопа доприноса на основне зараде а повећање на зараде изнад просека, временом би довеле до тога да се нелегално пословање учини неисплативим и, у крајњем случају, ризичнијим, јер би држава уозбиљила начин контроле и кажњавања пословања на црно. Казна за непоштовање таквих прописа морала би да буде довољно велика да обесхрабри покушаје пословања мимо легалних токова. Са друге стране, легализација пословања, барем у сектору микро предузећа и предузетника, морала би да буде примамљива и исплатива до те мере да се у друштву створи клима “моралности и етичности” бављења бизнисом, а не да се о томе говори као о привилегији превараната и шверцера свих врста.

Само кроз неколико месеци, најдуже за једну годину, видно би били уочени позитивни резултати таквих прописа. Порасла би запосленост, повећала се куповна моћ, а самим тим и приход у бужет по основу повећаног ПДВ-а и повећаног броја пензионих и здравствених осигураника.

Владан Ћосић
Покрет центра – Шабац