Tražimo vraćanje umanjenja penzija izvršenih u periodu 11. 2014 – 09. 2018!

POSLANIČKI KLUB

Recept da se zbog krize penzije privremeno umanje primenjen je i u jednoj državi članici EU. Ali, tamo je sve VRAĆENO. Oni su država članica EU, pravila se poštuju, pa moraju. Srbija je kandidat. Mora i ona.

Vlast je juče i prekjuče u Narodnoj skupštini jasno rekla:
“Po članu 4. zakona o privremenom umanjenju penzija, isplate se smatraju konačnim.”
Dakle, nemaju nameru umanjenja penzija ikada da vrate zakonitim vlasnicima.

Ustavni sud je rekao (sednica Ustavnog suda, 23.09.2015):
1. Penzije JESU imovina, uzeti njen deo penzioneru je kao uzeti jednu sobu stana vlasniku;
2. Umanjenje jeste ustavno ako je PRIVREMENO i U VREME KRIZE.

Kriza je prošla: vlast se hvali rezultatima fiskalne konsolidacije, budžet je na kraju 2017. godine imao suficit, Fiskalni savet konstatuje da su penzije na 11% BDP – a, a i zakon o privremenom umanjenju penzija upravo ukidaju. Dakle, nema više kriznog osnova za dalja umanjenja.

Ako uzeto ne vrate, uzimanje neće imati privremeni karakter i biće trajno i neustavno.

Recept da se zbog krize penzije privremeno umanje sprovela je i Litvanija, članica EU. Ali, tamo je SVE VRAĆENO, i to 20% 2014. i po 40% 2015. i 2016. godine. Oni su država članica EU, pa moraju. Srbija je kandidat. Mora i ona.

Predložili smo skupštini kako. Podneli smo predlog zakona kojim tražimo:
1. Da se svi mesečni iznosi svih umanjenja svih penzija svih penzionera okamate sa 3% godišnjom kamatom od dana umanjenja do 31.12.2018.godine;
2. Da se svi tako okamaćeni saberu i da se to proglasi javnim dugom;
3. Da se onda taj tako izračunat javni dug konvertuje u dinarske obveznice sa rokom dospeća od 5 godina i isplatama u 10 polugodišnjih rata, s tim da i obveznice u sebi sadrže unapred obračunatu kamatu od 3% godišnje;
4. Da svaki penzioner dobije, u Centralni registar hartija od vrednosti, na svoje ime upisanu obveznicu sa vrednošću svog ličnog potraživanja od države utvrđenog na način opisan pod 1. i 2.

Predloženi model je:
– građanima poznat i razumljiv, tako je vraćana stara devizna štednja;
– ekonomski je pravičan koliko je to moguće, jer uračunava kamatu za svo vreme tokom kojeg je svaki penzionerski dinar proveo u rukama države (potpuna pravičnost nije lako ostvariva, penzionere niko nije pitao žele li na ovakav način deo svoje imovine dati državi na zajam i poslugu);
– fiskalno je rasterećen, jer predviđa vraćanje na 5 godina, sa godišnjim ratama koje su podnošljive za budžet i stoga je moguć, te je samo pitanje volje vlasti da uzeto tuđe vrati vlasnicima.

Na žalost, imovinu je penzionerima država uzela mimo njihove volje, rekoše na poslugu, dok traje kriza. Neki penzioneri su možda to i odobrili iz patriotskih razloga i osećaja društvene odgovornosti. Ipak smatramo da nema uslova ni da se sve to odjednom vrati. Koliko god bili kritični prema budžetu i rasipanju para, ovo je veće od svega toga. Oko 90 milijardi, osim ako Fond PIO ne dostavi podatke za tačan obračun. Ali, mora da se vrati, da dobije karakter pozajmice, a ne otimačine. Pozajmice, nevoljno date državi. A pozajmica se vraća na rate čak i onim “groznim bankama”, pa zato – obveznice.

Litvancima su penzije umanjivane 3, a nama 4 godine. Kod njih se radi i o manjem broju penzionera, država im finansijski bolje stoji, članica je EU, pa su mogli za dve i po godine sve da vrate. Naše okolnosti su takve da predlažemo mogućih i realnih 5 godina da se sve to vrati sa kamatom kroz obveznice.

Obveznica je zapravo korisna forma vraćanja na rate: da se samo proglasi da će se vratiti na rate, a da nema obveznice u kojoj su te rate sadržane, ni jedna rata se ne bi mogla lako prevremeno unovčiti uz diskont u slučaju nužde. Penzioneri sa obveznicama mogu postupati kao i sa svakom drugom imovinom: mogu je tretirati kao imovinu sklonjenu u štednju (mimo njihove volje, doduše, već voljom vlasti) i čekati dospeće (ako su u mogućnosti), mogu je prodati uz diskont (ako im je neki novac odmah potreban. Obveznica je, kao i svaka druga imovina, i predmet nasleđivanja.

Tekst zakona koji smo podneli Narodnoj skupštini dostupan je OVDE.

Narodni poslanici:

  • Vladimir Đurić
  • Tatjana Macura
  • Aleksandar Stevanović
  • Nenad Božić
  • Ljupka Mihajlovska

Udruženje „Pokret centra”

POSLANIČKI KLUB
Huligani, vatreni navijači pa narodni poslanici

 Moć narodnog poslanika i drugih funkcionera koji su birani ne leži samo u tome što može da zastupa stavove i ideologiju za koju su se opredelili njegovi birači, već i u tome što svojim uticajem može, na mnogo načina, moralno oblikovati birače. Da li su svi narodni poslanici i političari …

POSLANIČKI KLUB
2
Ljupka Mihajlovska – intervju za Pančevac

Glas pola miliona osoba sa invaliditetom čuje se u parlamentu Ljupka Mihajlovska, poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, rodom iz Jabuke, u klupe predstavnika građanki i građana ušla je preko liste Pokreta „Dosta je bilo”, a sada je deo poslaničke grupe „Slobodni poslanici”. Ona prvi put javno i detaljno govori …

POSLANIČKI KLUB
Neuspešne lidere zameniti novim ljudima

U Narodnoj Skupštini Republike Srbije ove nedelje je oformljena nova poslanička grupa – “Slobodni poslanici”. Šefica poslaničke grupe je Tatjana Macura, donedavno jedna od viđenijih članica organizacije Dosta je bilo koja je u martu počela da se rasipa nakon, prema rečima sada već bivših članova, autoritarnog upravljanja koje je uspostavio …